April 26, 2018

Bijeljina i referendum 1. marta 1992-e: Ulica potporučnika Smajića

Bijeljina i referendum 1. marta 1992-e: Ulica potporučnika Smajića

Rat je u Bijeljini jeseni 1991 godine bio dosta dalji od detonacija koje su se u mirnim noćima čule iz pravca Vukovara.

Slovenija i Hrvatska su nam svima tih dana bile udaljenije nego danas Sirija ili Avganistan.

Retki mladiči imali su tu “sreću” da zaglave tih dana na ratištu u bivšim republikama SFRJ.

Sporadično do nas bi dopirale informacije o tom i tom iz Tombak mahale što je tenkista u Vukovaru i posprdni komentari na račun “razvijenosti i stasa” ili o zarobljavljanju nekog Gorana od strane zengi koji će pola decenije posle puniti stranice svetskih medija u izveštajima iz Haškog tribunala.

Poneko, kao ja, sukob u Vukovaru je doživljavao lično!

Poneko,kao ja,imao je nekog “svog”!

Te jeseni iz VP /vojne pošte/ NIŠ otišao je jedan bataljon u kome je potporučnik bio neko “moj”.

Četiri oficira, tri dobrovoljca!

Tri muslimana i jedan srbin, dal je teško pogoditi ko su dobrovoljci?

Jedan zvezdaš!

Ovaj “MOJ”!

Zbog njega sam u Sarajevu ispred malog ekrana prvi put navijao za “cigane” a on zbog mene došao iz Niša radi istog!

Dobro,nije samo zbog mene,bila je tu i “lepa protina kći”!

Sve nam je mirisalo kako nije trebalo, ko bi tad rekao da će sve poneti drugo ime.

Cigani postadoše Delije,Muslimani Bošnjaci a po mom drugu ponese ime ulica u Bijeljini.

 

Rana kao vrh malog prsta,na vratu, centimetar je velika veličina za istu.

Kažu “iskusni” ,šetao metak!

Snajper!

Dženaza, generacija na okupu,tada i nikad više svi su tu.

Muškarci plaču,nije ti Bijeljina Holivud uz čije filmove se odrastalo 80-tih!

Nekada se u Bijeljini šetalo za pokojnikom, danas se manje više voze svi.

I bolje!

Tog dana sam prvi put osetio duboku podelu u društvu, duboku podelu koja će kulminirati “buđenjem ranog proleća”.

Da, i Bajaga je bio jedan od onih koji je obeležio naše godine!

U nekom normalnom svetu herojski odlazak i tragedija koja mu se desila bi služila za primer nekim “budućim generacijama”!

U društvu kao našem, gde je bolest več metastazirala, bio je to loš primer zajedništva ako ništa na lokalu.

U našem gradu, u našoj Bijeljini, kad je svugde dalje već otišlo u finu…..

Provokatori u koloni su se potrudili da glasnim komentarima u koloni naglase da nismo isto i da nikad nećemo biti.

Partizanska deca postadoše “ćetnićka” a pominjaše i nekog Isu Pekambera što ću skontati tek nekih godina posle šta je agitator hteo reći.

I bi mi draže što tad nisam bio informisan.

Generacija je ćutala!

Gazila kaldrmu niže parka i ćutala,jer sve što bi rekli bilo je ispred nas u drvenom sanduku sa jednom zvezdom na ramenu!

Bila je tu i “protina kći”, proti to nikad nismo zaboravili!

Bili su tu i uvodničari naših podela!

Zima blaga!

Proleće nikad kao tad nije tako brzo stiglo!

Uranilo!

Taman na vreme da “uvodničari” postignu sve!

Narod naviko na demokratiju ko u doba vezira i vilajeta!

Svi se nečem nadaše!

Ali nade su nas sve više razdvajale.

Srbi napraviše referndum dvodnevni,”demokratski” 9 i 10 novembra 1991 godine.

Napraviše SAO, oni drugi ne priznaše.

Napraviše i republiku na osnovu rezultata referenduma ,ni republiku a ni 9.januar oni drugi nikako da priznaju.

Ustav SR BIH tumačiše nam stranci pa srbi ispadoše nekako preko noći iz istog.

Nesta koncezusa i da ga jebeš ni 26 godina posle ga ni u čem ne nađoše sem u lopoviji!

Dodje i taj 29. februar, lep dan , oba dana lepa za to doba godine.

Dvodnevni referendum , “demokratski”!

U jednoj kući svečano, peglaju se odela a već u narednoj begenišu ko će “izać”.

Šutnja, predizborna, tad taj pojam još nije bio uveden!

Svi smo znali unapred rezultate ko onomad u novembru!

To 10-20 posto dopisanih nije menjalo stvar,rezultat je davno odlučen!

IDE SE U RAT!

63,7%  izađe tog 29.februara i 1. marta!

63,7% gradjana dva dana je imalo da izabere izmedju Da ili Ne!

92% se odluči da su Da!

Ko je bio neodlučan Ramiz Delalić Ćelo je na čaršiji postakao tog 1.marta da ipak izadje jer krv je pala i nazad nema.

IDE SE U RAT!

Al meni nikako nije jasno što se slavi 1 mart a ne 29.februar!

Jebiga,manje tenzičan datum ako ništa a i originalnosti mu ne nedostaje!

Bez ljutnje, slavite svi kada hoćete i šta hoćete!

Koji god datum vi svi izabrali obesmislili ste ga u poratnim godinama!

Obesmislili ste žive, uvredili mrtve!

Obesmislili mrtve a i dalje vređate žive!

I kome je danas bitno što je jedan momak dao život za zemlju u koju više ni jedni od vas ne verujete!

 

Nema više kaldrme podno parka.

Generacija se rasula po svetu, jedni u ratu a drugi nakon njega bežeći od miline koja nam je priredjena u poratnim  godinama.

Sa mojom generacijom nestaće i kolektivnog sećanja na jednog od nas!

Sa mojom generacijom nestaćete i vi “uvodničari” rata!

Vas će se sećati al ne po dobrom!

Nadam se da se Ulica potporučnika Smajića nikad neće ukrštati sa vašom!

semberske.com

 

 

 

 

 

 

 

 

 

About The Author

Related posts

1 Comment

  1. Unique

    Pitanje na listicu koliko se da procitati je “DA ili NE za nezavisnu BiH” – nezavisnu od Miloseviceve zlocinacke politike – nije pitanje bilo “hocete li u rat ili ne” – opet ljudima ispirate mozak “semberci” – jadna s vama i Srbija i Bosna – kakvi ste prgavi i prefarbani svim bojama. Ko bi vas takve – zato vam i jeste tako kako vam je! Sram vas bilo i ko god pise ovakve tekstove.

    Reply

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *