Rat je u Bijeljini jeseni 1991 godine bio dosta dalji od detonacija koje su se u mirnim noćima čule iz pravca Vukovara.
Slovenija i Hrvatska su nam svima tih dana bile udaljenije nego danas Sirija ili Avganistan.
Retki mladiči imali su tu “sreću” da zaglave tih dana na ratištu u bivšim republikama SFRJ.
Sporadično do nas bi dopirale informacije o tom i tom iz Tombak mahale što je tenkista u Vukovaru i posprdni komentari na račun “razvijenosti i stasa” ili o zarobljavljanju nekog Gorana od strane zengi koji će pola decenije posle puniti stranice svetskih medija u izveštajima iz Haškog tribunala.
Poneko, kao ja, sukob u Vukovaru je doživljavao lično!
Poneko,kao ja,imao je nekog “svog”!
Te jeseni iz VP /vojne pošte/ NIŠ otišao je jedan bataljon u kome je potporučnik bio neko “moj”.
Četiri oficira, tri dobrovoljca!
Tri muslimana i jedan srbin, dal je teško pogoditi ko su dobrovoljci?
Jedan zvezdaš!
Ovaj “MOJ”!
Zbog njega sam u Sarajevu ispred malog ekrana prvi put navijao za “cigane” a on zbog mene došao iz Niša radi istog!
Dobro,nije samo zbog mene,bila je tu i “lepa protina kći”!
Sve nam je mirisalo kako nije trebalo, ko bi tad rekao da će sve poneti drugo ime.
Cigani postadoše Delije,Muslimani Bošnjaci a po mom drugu ponese ime ulica u Bijeljini.
Rana kao vrh malog prsta,na vratu, centimetar je velika veličina za istu.
Kažu “iskusni” ,šetao metak!
Snajper!
Dženaza, generacija na okupu,tada i nikad više svi su tu.
Muškarci plaču,nije ti Bijeljina Holivud uz čije filmove se odrastalo 80-tih!
Nekada se u Bijeljini šetalo za pokojnikom, danas se manje više voze svi.
I bolje!
Tog dana sam prvi put osetio duboku podelu u društvu, duboku podelu koja će kulminirati “buđenjem ranog proleća”.
Da, i Bajaga je bio jedan od onih koji je obeležio naše godine!
U nekom normalnom svetu herojski odlazak i tragedija koja mu se desila bi služila za primer nekim “budućim generacijama”!
U društvu kao našem, gde je bolest več metastazirala, bio je to loš primer zajedništva ako ništa na lokalu.
U našem gradu, u našoj Bijeljini, kad je svugde dalje već otišlo u finu…..
Provokatori u koloni su se potrudili da glasnim komentarima u koloni naglase da nismo isto i da nikad nećemo biti.
Partizanska deca postadoše “ćetnićka” a pominjaše i nekog Isu Pekambera što ću skontati tek nekih godina posle šta je agitator hteo reći.
I bi mi draže što tad nisam bio informisan.
Generacija je ćutala!
Gazila kaldrmu niže parka i ćutala,jer sve što bi rekli bilo je ispred nas u drvenom sanduku sa jednom zvezdom na ramenu!
Bila je tu i “protina kći”, proti to nikad nismo zaboravili!
Bili su tu i uvodničari naših podela!
Zima blaga!
Proleće nikad kao tad nije tako brzo stiglo!
Uranilo!
Taman na vreme da “uvodničari” postignu sve!
Narod naviko na demokratiju ko u doba vezira i vilajeta!
Svi se nečem nadaše!
Ali nade su nas sve više razdvajale.
Srbi napraviše referndum dvodnevni,”demokratski” 9 i 10 novembra 1991 godine.
Napraviše SAO, oni drugi ne priznaše.
Napraviše i republiku na osnovu rezultata referenduma ,ni republiku a ni 9.januar oni drugi nikako da priznaju.
Ustav SR BIH tumačiše nam stranci pa srbi ispadoše nekako preko noći iz istog.
Nesta koncezusa i da ga jebeš ni 26 godina posle ga ni u čem ne nađoše sem u lopoviji!
Dodje i taj 29. februar, lep dan , oba dana lepa za to doba godine.
Dvodnevni referendum , “demokratski”!
U jednoj kući svečano, peglaju se odela a već u narednoj begenišu ko će “izać”.
Šutnja, predizborna, tad taj pojam još nije bio uveden!
Svi smo znali unapred rezultate ko onomad u novembru!
To 10-20 posto dopisanih nije menjalo stvar,rezultat je davno odlučen!
IDE SE U RAT!
63,7% izađe tog 29.februara i 1. marta!
63,7% gradjana dva dana je imalo da izabere izmedju Da ili Ne!
92% se odluči da su Da!
Ko je bio neodlučan Ramiz Delalić Ćelo je na čaršiji postakao tog 1.marta da ipak izadje jer krv je pala i nazad nema.
IDE SE U RAT!
Al meni nikako nije jasno što se slavi 1 mart a ne 29.februar!
Jebiga,manje tenzičan datum ako ništa a i originalnosti mu ne nedostaje!
Bez ljutnje, slavite svi kada hoćete i šta hoćete!
Koji god datum vi svi izabrali obesmislili ste ga u poratnim godinama!
Obesmislili ste žive, uvredili mrtve!
Obesmislili mrtve a i dalje vređate žive!
I kome je danas bitno što je jedan momak dao život za zemlju u koju više ni jedni od vas ne verujete!
Nema više kaldrme podno parka.
Generacija se rasula po svetu, jedni u ratu a drugi nakon njega bežeći od miline koja nam je priredjena u poratnim godinama.
Sa mojom generacijom nestaće i kolektivnog sećanja na jednog od nas!
Sa mojom generacijom nestaćete i vi “uvodničari” rata!
Vas će se sećati al ne po dobrom!
Nadam se da se Ulica potporučnika Smajića nikad neće ukrštati sa vašom!
semberske.com
Pitanje na listicu koliko se da procitati je “DA ili NE za nezavisnu BiH” – nezavisnu od Miloseviceve zlocinacke politike – nije pitanje bilo “hocete li u rat ili ne” – opet ljudima ispirate mozak “semberci” – jadna s vama i Srbija i Bosna – kakvi ste prgavi i prefarbani svim bojama. Ko bi vas takve – zato vam i jeste tako kako vam je! Sram vas bilo i ko god pise ovakve tekstove.