Brige, psihološke štetočine

Brige, psihološke štetočine

Da li ste se ikada pokajali što niste više brinuli zbog nečega? Možete se kajati što niste bili pažljiviji, odlučniji, oprezniji, strpljiviji, ali nikada nećete žaliti što se niste više sekirali. Dakle, ako možete da razmišljate o lošim ishodima, možete da radite i nešto drugo ‒ da razmišljate o svojoj budućnosti.

Sekiracija je loša navika uma. To nije nešto što nam se događa, već nešto što sami sebi radimo, intenzivno razmišljajući o lošim ishodima. Sekiracija nikada ne dolazi u društvu dobrih ideja, niti nam pruža utehu

Postoje ljudi koji su plaćeni da se sekiraju, a to su radnici za otkrivanje kvarova. Da li ste plaćeni za brigu? Ako niste, smesta nabrojte sve načine na koje će ono zbog čega brinete, na kraju, biti u redu. Možda neće baš sve biti savršeno, ali će biti sasvim dobro.Formula : dovoljno dobro

Počnite da u život unosite sintagmu „dovoljno dobro”. Niste uspeli da okrečite ceo stan, ali ste popravili manje kvarove, izlupali tepihe i oprali prozore i zavese i to je dovoljno dobro.

Niste u finansijskoj mogućnosti da pripremite večeru za prijatelje kakvu biste želeli. Odustanite od pečenog buta, kuvanja, teških filova i seckanja povrća za rusku salatu. Umesto toga, ispecite veliku, zdravu i mirisnu pitu sa jabukama, đumbirom i cimetom.

Tri Ljermontovljeva pitanja

Ovu metodu možete primeniti kada vas u sitne noćne sate pohode najcrnje slutnje i strahovi.

Obratite se direktno „crnoj misli” sledećim pitanjima: Ko si ti? Šta hoćeš od mene? Ko te je poslao?

Na taj način, psihološku štetočinu odvajate i udaljujete od sebe. Shvatićete da ste upravo vi tvorac „crnih misli”, ali da ste u stanju da ih odgurnete od, i iz sebe. Tako ćete prestati da kujete zaveru protiv samog sebe.

Dajte vašoj piti „zdravkovićki” neko maštovito ime i poslužite svoje goste. Oni će biti zadovoljni što ne idu kući sa prepunim stomacima i što ne moraju da piju sodu bikarbonu posle prejedanja. Umesto toga, i te kako će ceniti vaš trud i to što ste spremili nešto ukusno, aromatično, zdravo i blagotvorno za njihovo zdravlje.Vežbajte da u mislima i najgore ishode preokrenete u nešto dobro. Možda je loš ishod prilika za nešto bolje.

Brojni su primeri da studenti, koji nisu primljeni u neke od umetničkih škola, kasnije, kada naprave uspešnu karijeru, zahvaljuju onima koji su ih odbili. Možda niste upisali školu koju ste želeli, ali ćete u drugoj školi naći dobro društvo i steći prijatelje za čitav život.

Zamka: sad ili nikad

Psihoterapeut dr Mira Kiršenbaum smatra da se velika sekiracija aktivira razmišljanjem ʼkadaʼ će nešto da se desi. Skloni smo da sebi nametnemo nepotreban pritisak da nešto mora da bude za mesec dana ili nikad.

Dakle, u borbi sa psihološkim štetočinama:

1. okončajte pitanje „tajminga”;

2. prestanite da priželjkujete jedan specifičan ishod.

Razvijte kod sebe malo skrušenosti kada su u pitanju sposobnosti da vidite budućnost. Postoji više načina da nam se dese dobre i lepe stvari.

Mnoge od njih će biti iznenađenje. Prestanite da razmišljate o tome kako stvari mogu da „krenu naopako”. Razmišljajte na koji sve način mogu da se završe dobro.

Preduzmite odmah konkretne korake za razračunavanje sa onim zbog čega se sekirate. Nije važno šta radite ako to pruža i najmanju šansu da priđete korak bliže prevazilaženju problema.

Kada to uradite, gradite odnos poverenja sa sobom. Na taj način, saopštavate svom unutrašnjem biću da ste u stanju da vodite računa o sebi, a tada će i ono prestati da se sekira.

About The Author

Related posts

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *