Kako u domovini iskorištavaju ljude iz dijaspore: Prvo pitaju gde rade, pa im onda postave dijagnoze

Kako u domovini iskorištavaju ljude iz dijaspore: Prvo pitaju gde rade, pa im onda postave dijagnoze

Lekari našim ljudima iz dijaspore neretko preporučuju operacije i dodatne preglede koji i nisu potrebni, samo kako bi im uzeli što više novca.

Priča je ovo koja se ponavlja svake godine i traje od juna do septembra. Međutim, lekari nisu usamljeni.

Neretko će i ugostitelj malo povećati račun, trgovac pokušati da proda robu koju nema kome, a prodavači na pijaci u kesu „slučajno“ staviti nekoliko stotina grama više.

S obzirom na to da oko 2 miliona ljudi iz cele BiH živi u inostranstvu, a platu od nekoliko hiljada evra tokom praznika troše u svojim rodnim mestima, neko to i te kako zna da iskoristi.

– Primetila sam da svake godine sve više posla ima oko mojih zuba. Proši put mi je rečeno da hitno moram vaditi zub jer će mi se vilica iskriviti i preporučio protezu. Uplašila sam se, ali nisam imala vremena čekati sledeći odmor, pa sam posetila stomatolog u Insbruku koji mi je rekao da je sve u redu i da nema potrebe za protezom i vađenjem zuba – ispričala je Sanda Đ. i dodala da više ne zna kome da veruje u gradu u kom je rođena.

Sličan primer imala je i Slavica Suvajac iz Ciriha koja kaže da je primetila da je gde god uđe pitaju „gde radi“.

– Kad god odem kod ginekologa ja moram doći ponovo na još jedan pregled, ne znam ni sama zašto. Dok kod svog lekara u Cirihu uvek idem jednom, na kontrolu i to je to. Ali nikada nisam ništa prigovarala, neću da se igram sa zdravljem. Slično je i sa mojim mužem i njegovim zubarom, svaki put nešto novo nađe – kaže Slavica.

Dodaje da je primetila da joj i frizeri uvek naplate više nego što piše u cenovniku.

Sve ovo trebao bi neko pod hitno zaustaviti, te javno prozvati imena onih koji iskorištavaju ljude, smatara Murisa Marić iz pokreta potrošača Don.

– Nažalost, živimo u korumpiranom svetu i ovakve stvari se događaju često. Razlog je naše ovde siromaštvo, ali opravdanja nema. Mi smo laici i nećemo ni komentarisati kada nam stomatolog kaže koliko imamo pokvarenih zuba ili šta sve trebamo uraditi. Svi razmišljaju, daj da to obavim dok sam tu i tako to prođe, jer je ipak vani puno skuplje – objašnjava Marićeva.

Dodaje da će ovakvih priča biti sve više jer su lekari videli tu jedan brz vid zarade i način kako da za ta 3 meseca, koliko gastarbajteri dolaze, zarade više nego celu godinu.

– Niko ni ne kontroliše koliko ljudi prođe kroz te ordinacije tokom leta, niti koliko se tu poreza plati. A sa druge strane, gubimo poverenje naših ljudi iz inostranstva, pa posle očekujemo da oni nešto ulažu svoj grad ili državu – kaže Marićeva.

Gastarbajteri pre posete stomatologa, ginekologa ili očnog doktora nego svoju rodnu kuću, pa su se lekari tako počeli voditi onom „koliko god naplatimo, njima je jeftinije nego tamo“.

Međutim, ljudi iz inostranstva bi mogli izgubiti poverenje u domaće lekare, pa bi isti mogli ostati bez ikakve zarade.

Hipokrat se okreće u grobu

Javna je tajna da se kod pojedinih lekara bez mita ne ide, tako da ljudi iz inostranstva, sa malo dubljim džepom za razliku od domaćeg stanovništva, opet imaju neke „prednosti“.

– Znaju lekari dobro naplatiti i to da se ne čeka u redu. Ljudi masno plaćaju nalaze i potvrde koji im trebaju preko reda, kako bi ih nosili u inostranstvo. Hipokrat se okreće u grobu kada vidi ko je sve položio zakletvu – dodaje Marićeva.

“Zaokruživanje” računa

Osim lekara, svoje usluge masno naplate i ugostitelji. Rezervisati sto u nekom od banjalučkih klubova leti postaje teško, jer konobari dobro znaju za koga „ih čuvaju“.

– Ako je račun oko 90 KM, oni uvek daju 100 i kažu „u redu je“. Naravno da ćemo tih nekoliko meseci čuvati stolove za njih, nego za domaće koji čekaju i marku kusura. Gastarbajterima i kada „zaboravim“ vratiti kusur oni ne zamere – kaže jedan banjalučki konobar.

Izvor: Blic

About The Author

Related posts

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *