POSLEDNJI NARODNI HEROJ SFRJ: Po njegovoj akciji snimljen filma a u 98-oj godini vitalan i komunikativan

POSLEDNJI NARODNI HEROJ SFRJ: Po njegovoj akciji snimljen filma a u 98-oj godini vitalan i komunikativan

Često sedim zamišljen i prene me supruga pitanjem šta mi se vrzma po glavi. Kažem joj da sam se setio nekih drugova koji su izginuli u zajedničkoj borbi, priča za „Blic” poslednji živi narodni heroj Petar Matić Dule (98).

petar_matic_narodni_heroj_vesti_blic_safe

General-pukovnik u penziji Petar Matić Dule, iako je već blizu stote, nasmejan je i pričljiv. I pažljiv, proverava da li smo propisno ugošćeni.

– Zdravlje mi je, pošto sam živ, očigledno bilo dobro. Imao sam dve-tri operacije, ali ništa opasno. Malo me samo noge bole od prošle jeseni. Inače sam bio revnostan šetač – odgovara nam na pitanje kako ga zdravlje služi.

Rođen je u Irigu 1920. godine. U ratu dobija partizansko ime Dule. I ostade Dule, više ga niko ni ne zove niti zna kao Petra, kako su mu roditelji nadenuli ime.

– Komunista sam postao u predratnom periodu, ‘40-41. godine. Ljudi danas ne razumeju stvari koje su tada zbivale, previranja u Evropi, agresiju Nemačke, rat u Španiji… Mi mladi smo imali stav, bili veoma zainteresovani za razvoj događaja. S drugovima sam bio dosta angažovan oko priprema i mera da se zaštitimo ako do rata dođe, što se ubrzo i desilo. U predvečerje objave rata bilo je dosta hapšenja, u Irigu je trebalo da budemo uhapšeni nas petorica. Spletom okolnosti saznali smo za to i nisu uhapsili nijednog od nas – prepričava najranija ratna iskustva.

Usledilo je organizovanje, formiranje borbenih grupa, desetina, naoružanje… i dalja dešavanja koja opisuje kao „normalni ratnički tok”. Često, zavaljen u fotelju, odluta mislima u dane provedene u borbi u Sremu. Posebno pamti 1942. godinu.

– Pokret je u Sremu toliko bio narastao, da su Nemci uz pomoć ustaša često pokušavali da nas unište, ali bezuspešno. Ja sam tada bio komesar čete – kaže stari borac.

Petar Matić
FOTO: M. ILIĆ / RAS SRBIJA
Petar Matić

Tokom 1943. godine komanduje brigadom koja je u jeku borbi prebacila u istočnu Bosnu 1.000 dobrovoljaca iz Srema i 100 seljačkih kola punih hrane, odeće i sanitetskog materijala. Po ovom događaju snimljen je i film „Veliki transport”. Sledeće godine u borbama sa Nemcima na Fruškoj gori ranjen je u grudi i potom lečen u Italiji. Kraj rata dočekao je u Moskvi, gde je prebačen na vojno školovanje. Drugi svetski rat završio je kao potpukovnik, a 1953. godine, sa svoje 33 godine, dobio je čin general-majora. Posle rata vojna služba vodila ga je u razne delove Jugoslavije, a konačno se usidrio u Beogradu sa suprugom i dve ćerke. Penzionisan je 1980. godine u činu general-pukovnika.

Stari ratnik i danas ima svoj politički stav. Svojevremeno je, kaže, bio protiv politike Slobodana Miloševića, zbog čega su neki predlagali da mu se oduzme čin. Glasao je i nedavno, na beogradskim izborima.

– Ova vladajuća garnitura meni nije prihvatljiva, a opozicija je neorganizovana i iskompromitovana. Razlozi za promene su veliki, bez obzira ko šta misli. Stanje u našem društvu je nenormalno, ne samo u Srbiji, nego i na celom bivšem jugoslovenskom prostoru. U istom smo loncu i nismo svesni da podržavamo tendencije koje bi mogle da dovedu do novih tragedija – razmišlja o aktuelnom trenutku Matić.

On naglašava da je Jugoslavija izgrađena iz pepela, a taj veliki podvig niko danas ne pominje jer bi morao da prizna da je nešto u ranijim vremenima bilo odlično.

– Posle socijalizma ovde nema leve opcije – sumira ideologije koje su usledile.

Orden narodnog heroja, kojim je odlikovan 20. decembra 1951. godine, 17 odlikovanja i dva ordena za hrabrost, nažalost, nije mogao da nam pokaže.

– Odneli lopovi iz vikendice u Aranđelovcu. Prijavio sam policiji i od tada ništa više o ordenju nisam čuo – kaže Petar Matić Dule.

I sestra narodni heroj

Petar Matić je imao petoro braće i sestara i svi su bili partizani. Anka Matić, jedna od sestara, poginula je kao bombaš na kraju rata u borbama za oslobođenje Beograda i posthumno je proglašena narodnim herojem. Majka Petra Matića streljana je u logoru Jasenovac, a otac mu je do smrti mučen u rodnom Irigu.

About The Author

Related posts

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *