February 23, 2018

Sveti Trifun, Valentin i Dan zaljubljenih: Evo šta, kada i kako treba slaviti 14. februara!

Sveti Trifun, Valentin i Dan zaljubljenih: Evo šta, kada i kako treba slaviti 14. februara!

Četrnaesti februar je dan kada se proslavlja Sveti Trifun u pravoslavlju, ali i Sveti Valentin u rimokatolicizmu, dok industrija slavi Dan Zaljubljenih.

Kada osvane 14. februar, u Srbiji se pitamo šta treba uraditi, da li se prvo pomoliti Svetom Trifunu ili Svetom Valentinu, ili pokloniti pažnju i neki komercijalni predmet voljenoj osobi, čestitajući joj dan zaljubljenih.

Pitanje je veoma složeno, nije nerešivo, ali unosi zabunu i nesigurnost. Samo treba pogledati u kalendar i poređati svece po hronološkom redu i značaju i dobićemo odgovor na ovu dilemu, koja iz godine u godinu preti da protera Svetog Trifuna sa srpskog tla.

Sve više mladih ljudi se u anketama izjašnjava da je 14. februara Sveti Valentin, a ne Sveti Trifun, dok ima i onih koji kažu da je 14. februara Osmi mart i tako postanu glavne zvezde na jutjubu.

Ostavimo šalu za prvi april, kada joj je i vreme, a mi da se pozabavimo odgonetanjem i razjašnjavanjem ove zanimljive zabune, koja dovodi ljude u veliku zabunu, koju na kraju iskoriste kreatori potrošačke kulture.

foto: Wikipedia

Sveti Trifun i Sveti Valentin

 

Sveti Trifun se u pravoslavnoj crkvi proslavlja 14. februara i za njega se vezuju mnoge legende i običaji. Sveti Trifun je rođen u selu Kampsadi u Frigiji. Živeo je u trećem veku posle Hrista, bio je veliki Hristov sledbenik, ali je živeo siromašno i smerno. Čuvao je guske bogatih ljudi i tako zarađivao za hleb.

Za njega se vezuje legenda da je izlečio ćerku rimskog imepratora Gardijana od zlih duhova, i da je nagrađen velikim bogatstvom, ali ga je podelio siromašnima i nastavio da živi smernim životom

Imperator Dakije bio je veliki protivnih Hrista i hrišćanstva i zato je Trifuna zatvorio u tamnicu, a pošto on nije želeo da se odrekne Hristovog učenja, posečen je mačem 250. godine. Na dan njegove smrti u Srbiji se proslavlja Trivundan, vinogradarska slava, a veruje se da Sveti Trifun štiti lozu od grada i štetočina i da tog dana treba da otpočne i rezidba, jer kreću voćni sokovi.

U nekim krajevima u Dalmaciji, Sveti Trifun se vezuje i za zaštitu od glodara, pa se praktikuje otvaranje ormara preko noći. U Srbiji su mnogi ovaj praznik uzeli za krsnu slavu i zaštitnika svog doma.

U rimokatoličkoj crkvi tog dana praznuje se Sveti Valentin mučenik, koji je bio hrabar da se usprotivi odluci imepratora Klaudijusa i da tajno venčava vojnike kojima je to bilo strogo zabranjeno, jer se verovalo da su oženjeni ljudi loši vojnici. Zato ga je Klaudijus pogubio. Pre smrti, on je slepoj tamničarevoj ćerki poslao jedno pismo u kome joj se zahvaljuje na svemu, a u njemu šalje i žuti šafran, a po primanju pisma devojka je progledala.

Ovaj praznik se u pravoslavnoj crkvi obeležava tek 12. avgusta i za ovaj praznik nisu vezani neki posebni običaji kao u rimokatoličkoj. Pogrešno je, upozoravaju svi pravoslavni sveštenici, da ga praznujemo kada i kao rimokatolici.

Dan zaljubljenih – komercijalna zavera ili dan ljubavi?

 

Pošto smo razjasnili šta je u rimokatoličkoj i pravoslavnoj crkvi predstavljaju Sveti Trifun i Sveti Valentin, možemo se okrenuti proučavanju pojma Dana zaljubljenih, koji se danas toliko ustalio u ustima mladih i nezrelih srednjoškolaca, da polako preti da ugasi sećanje na Svetog Trifuna, iako ga na selu mnoge domaćinske porodice kao i u gradu još uvek proslavljaju.

Ovaj pojam se pojavio u 14. veku, kada je društvu bila potrebna otmena ljubav na dvorovima u Engleskoj i Francuskoj, bila je potrebna neka nova moda. Dan zaljubljenih se danas najčešće vezuje za Svetog Valentina iako rimokatolička crkva nije saglasna sa ovakvom identifikacijom sveca, on je pokazao pred kraj svog života ljubav prema ženi i to darujući joj cvet i pismo, što se često poklanja za ovaj svečani praznik.

Ali, teolozi su skloni da ovaj praznik više povežu sa paganskom religijom i starim rimskim praznikom Luperkalija, koji je podsticao promiskuitet i razvrat.

Dok su neki skloni i mišljenu da je ovaj praznik tekovina modernizma i da je njegov osnovni cilj komercijalne prirode, a ne emocionalne kao što se predstavlja, sudeći po sve većem rastu profita za vreme Dana zaljubljenih ne treba ni preterano verovati, ali ni odbaciti ovakve stavove.

 

Šta na kraju treba praznovati?

Demistifikacija komercijalne ljubavi

Na ovo pitanje treba odgovoriti kao pravoslavci i bića koja vole. Nije pogrešno slaviti ljubav, ali na pravi način. Pravoslavni sveštenici nas uče da uvek imamo vere u Svetog Trifuna i da najveće molitve tog dana posvetimo njemu, a ne Svetom Valentinu, koga mi, podsetimo, proslavljamo tek 12. avgusta.

Na dan Svetog Trifuna, kao i svuda u svetu, nije zabranjeno ni ovde proslavljati Dan zaljubljenih, jer je posveštenicima upravo ljubav ta koja nas ne udaljava, već približava Bogu.

Jasno nas upozoravaju da se praznik svuda u svetu pretvorio u najveći pazarni dan u cvećarama i zlatarama, a samim tim izgubio se duh ljubavi, jer se poklanjaju veoma skupi pokloni, što nijedna vera ne propoveda i što jeste tekovina modernog doba.

Ali, nije sve ni tako crno, jer se na ovaj dan u našoj zemlji, u Vrnjačkoj Banji na poznatom mostu ljubavi, gde zaljubljeni parovi zaključavaju svoju ljubav metalnim katancima, organizuje takmičenje najdužeg poljupca, što je dokaz da nije sve u poklonu i novcu, i da je ostalo nešto i za ljubav.

Opet, iz Italije nam stižu raskošne vesti da ovaj praznik ne sme da prođe bez skupog poklonapoput parfema, cveća, bombonjera ili nakita.

Statistika jasno kaže da je 2011. godine u Italiji prodato 14.000.000 ruža, a pored toga i veliki broj parfema, kozmetike, nakita i donjeg veša. A pitanje je koliko su ti parovi zadovoljni ljubavlju – možda je njima mnogo važniji poklon od ljubavi.

I dok mnoge agencije nekoliko dana pre ovog praznika nude bračna putovanja, robne kuće razne popuste, romantični ljudi tvrde da im to nije potrebno, dovoljan je jedan veliki grafit, topla reč ili čaša vina za slavljenje prave ljubavi koja će duže trajati od komercijalnih iluzija koje propisuje potrošačka kultura.

/kurir/

About The Author

Related posts

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *