December 18, 2017

Zašto je sve manje rok koncerata u Srpskoj?

Zašto je sve manje rok koncerata u Srpskoj?

Organizacija rokenrol koncerata u Republici Srpskoj predstavlja posao koji donosi mnogo rizika i problema, a vrlo malo zarade i kvalitetne reakcije javnosti – kažu domaći rok promoteri.

Publika naviknuta na jeftine karte, skupe cene organizacije većih rok događaja, nezaintresovanost sponzora za podršku ovoj vrsti događanja, uplitanje amaterizma u profesionalnu organizaciju i nedostak kvalitetnih koncertnih prostora, ključni su razlozi što se koncerti ovog tipa u velikoj meri svode na festivalske nastupe ili besplatne nastupe sa troškovima pokrivenim od strane državnih institucija ili velikih kompanija.

Jedan od menadžera, koji se godina bavi ovim poslom, kaže su privatni promoteri stavljeni u neravnopravan položaj jer dobar deo koncerata organizuju razni službenici državnih institucija koji budžetskim parama pokrivaju troškove, što profesionalne promotere, koji zavise od cene karte, stavlja u startu u neravnopravan položaj.

Sa druge strane on ističe da je trend pada posete rok koncertima, nažalost prisutan u celom regionu, kako zbog slabe platežne moći , tako i zbog brojnih nameta od strane države.

Nešto bolja je situacija kada su u pitanju svirke na otvorenom, pošto tokom leta prostor na tvrđavi Kastel donosi nekoliko koncertnih festivala poput “ Demofesta”, “Kastel festa” i “Bir Festa”, te samostalnih koncerata poznatijih rok imena iz regiona.

Siniša Tomić, rok promoter, iza koga stoje organizacija banjalučkih koncerata “Franz Ferdinand”, “Lenija Kravica, “Leb i Sol” i brojnih drugi rok imena iz regiona, kaže da su rokenrol koncerti u Banjaluci posao bez ozbiljne perspektive iz nekoliko razloga.

– Organizacija rok koncerta na ovom prostoru je posao bez bilo kakve perspektive za organizatora iz nekoliko razloga. Poplava besplatnih koncerata na poklon publici dovela je do toga da dobar deo publike ne želi izdvojiti novac za kartu, a paradoksalno želi kvalitetnu ponudu.

Sa druge strane tu je i generalno nizak standard publike zaintresovane za takave događaje, političko-prijateljsko-rođačka podobnost kao ključni faktor za sponzorisanje i nedostak ozbiljne kulturološke svesti o takvim događajima, kako kod publike, tako i kod državnih institucija – kaže Tomić i dodaje da je matematika u ovom slučaju veoma jasna.

– Ako se organizuje jedan profesionalan i ozbiljan rok koncert poput recimo nastupa Parnog Valjka na tvrđavi Kastel, trebate izdvojiti oko 30 000 KM. Od ovog iznosa plaćaju se se muzičari, pomoćno osoblje, tehnički troškovi(ozvučenje, struja, komunalije), obezbeđenje, razne dozvole i sl. Ako prostor amfiteatra prima 3000 ljudi, tada bi karta minimalno trebala koštati 15 KM, kako bi se pokrili samo osnovni troškovi i ostvarila minimalna zarada, a što je iz moje prakse za većinu publike “preskupa” karta, iako garantujem da je to najjeftinija karta u regionu za taj koncert – jasan je Tomić.

Da se neka velika zarada ne može ostvariti ni od klupskih rok svirki govori primer zatvaranja “DFK kluba”, jednog od najboljih klupskih prostora za organizovanje rok koncerta u Banjaluci.

Slab odziv publike na koncerte, kada su plaćane ulaznice od 15 do 20 KM, nije mogao pokriti troškove organizacije, a na duže staze donosio je samo gubitke, bez obzira na odlične uslove, kvalitetnu uslugu i vrhunski zvuk. U tom svetlu ironični tvit od pre par meseci: “Banjalučani kulturnim uzdizanjem smatraju moljenje za besplatne karte i gledanje kako će na bilo koji događaj ući, a da ništa ne potroše”, dobija pravu potvrdu u praksi, makar kada su rok koncerti u pitanju.

Tomić: Narodnjaci nisu konkurencija

Siniša Tomić kaže da on ne vidi narodnjake i poplavu turbo-folka kao uzrok za slabu zaintresovanost publike za rok ili pop koncerte.

– Narodnjaci nisu konkurencija ozbiljnim rok koncertima, jer je pop muzika više nego dovoljno zastupljena u medijima poput televizije. Podatak da je zadnjih pet godina u Banjaluci organizovano na desetine rok i pop koncerata, a samo par velikih narodnjačkih koncerata govori u prilog mojoj tvrdnji. Problem slabe posete krije se pre svega u u odsustvu jasnih kriterijuma kvaliteta, koji nisu vezani samo za rokenrol, već za kulturu generalno na ovim prostorima – navodi Tomić.

Izvor: Blic

About The Author

Related posts

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *