Februar 19, 2020

Austrijske podele brinu ljude sa Balkana

Austrijske podele brinu ljude sa Balkana

Novi austrijski predsednik, Aleksander van der Belen najavljuje reforme i nova radna mesta, kao i ujedinjenje veoma različitih političkih tabora. Te podele osećaju i ljudi iz bivše SFRJ koji žive u Austriji.

Predsednička izborna trka bila je napeta do poslednjeg trenutka, a nakon što su prebrojani glasovi, kandidat stranke Zelenih, Aleksander Van der Belen iz izbora izašao kao pobednik.

Ovako tesan ishod predsedničkih izbora na videlo je izneo stvaranje potpuno različitih, ali i podjednako velikih političkih tabora u Austriji. Tako se u mnogim komentarima moglo čuti kako zemlja nikada do sada nije bila tako podeljena: na obrazovane, iz grada i žene većinski za Van der Belena, te na one s manje obrazovanja, iz sela i muškarce, koji su opet, prema izbornim analizama, većinski glasali za Norberta Hofera.

Vreme političkih turbulencija

Podelu društva o kojoj je poslednjih dana u austrijskoj javnosti bilo reči, osetili su i predstavnici zajednice ljudi sa prostora bivše SFRJ.

Predsednik Saveza Srba u Austriji i aktivista bečkog udruženja Matica srpska, Zoran Aleksić, kaže tako da bi ovi izbori mogli da najave burnija vremena na austrijskoj, ali i evropskoj političkoj sceni.

-Niko od nas nije želeo da se nađe u ovakvoj situaciji, ali zemlja jeste podeljena, na selo i grad, na obrazovane i neobrazovane, na otvorene i zatvorene, na zadovoljne i nezadovoljne. Selo hoće da se zaštiti od nekih civilizacijskih trendova koji mu se ne dopadaju, grad je u svojoj prirodi otvoreniji i liberalniji. Sada bi bilo najvažnije da ta dva tabora pronađu način da civilizovano razgovaraju, da ne bi došlo do nekih drugih načina da se protivnicima objašnjava sopstveno mišljenje – smatra Aleksić.

Filip Zloušić, predsednik Hrvatskog kulturnog društva Napredak Austrija iz Beča, drži da do velikih promena u austrijskom društvu nakon ovih izbora ipak neće doći, ali da je rezultat izbora jasna poruka političkom i medijskom establišmentu.

– Nisam od onih koji se predaju euforiji i mislim da se ništa znatno neće promeniti. Mi ne živimo u predsedničkom sistemu, zakone i dalje donosi parlament. Možda će i to da se menja, moguće je, ali za sada je tako. Lično imam zamerke i jednom i drugom kandidatu. Posebno bih izdvojio zloupotrebu unutrašnjopolitičke situacije u zemlji iz koje dolazim od strane Norberta Hofera i njegove stranke. Naime, oni se neprimereno mešaju u unutrašnje stvari države Bosne i Hercegovine podržavajući samostalnost jednog bosanskohercegovačkog entiteta. To je međunarodnom državnom-pravu nemoguće. Moguće da je da će gospodin Hofer na osnovu toga dobiti izvestan broj glasova naših ljudi ovde u Austriji. Ali oni možda ne znaju da ta njegova verbalna podrška ne pije vode. Generalno bih rekao da je politika u Austriji još na poslednjim izborima dobila veliki šamar. Očigledno su se političari i mediji udaljili od naroda pa se sada realno stanje kao iznenada pokazuje drugačijim – kaže Zloušić.

Fahra Salihović-Hajdarević, predsednica udruženje Srebrenica Beč, smatra da je najveću podelu unutar biračkog tela donelo ipak “širenje straha prema svemu drugom i drugačijem”, a od strane predstavnika austrijske Slobodarske stranke.

– Širenje straha od drugog i drugačijeg, od terorizma i islama, a od strane partije iz čijih se redova negiraju zločini nad Jevrejima i iz koje svako malo dolaze izjave koje raspiruju rasnu i versku mržnju, podelilo je zemlju. Bilo je takođe propusta u politici prema izbeglicama i azilantima, što se osetilo na broju dobijenih glasova kada su u pitanju partije za koje konkretno mi iz BiH uglavnom dajemo svoj glas – kaže Salihović Hajdarević.

Austrijski građani poreklom iz bivše Jugoslavije većinom se tako nadaju da će se velike narodne partije sa socijalnim predznakom ipak vratiti svojim osnovnim vrednostima, te uz novog kancelara na narednim parlamentarnim izborima imati možda više uspeha nego na ovim predsedničkim.

Evropski trend

Ali slabljenje tradicionalnih političkih stranaka i jačanje populističkih, nije simptomatično samo za Austriju, već za gotovo celu Evropu, smatra bečki politikolog Vedran Džihić i dodaje da predsednički izbori u Austriji upućuju na jedan znatno širi fenomen.

– Austrijska politika i podela društva paradigmatična je za veliki deo Evrope. S jedne strane su stranke populističke desnice koje nude jednostavna i većinom nacionalna rešenja za kompleksne globalne probleme, koje podstiču strahove i teže za političkim sistemom autokratskog tipa. S druge strane, nalaze se tradicionalne političke stranke, koje baštine liberalizam i neguju vrednosti pravnih evropskih država, ali koje sve teže pronalaze odgovore na centralna pitanja današnjeg doba – objašnjava Džihić.

– Kako obezbediti radna mesta i socijalni mir, a ne smanjivati socijalne beneficije, kako se suočiti sa bezbednosnim izazovima, a sačuvati otvorenost društva, kako integrisati velike migrantske populacije, a ne podleći resentimanima – u Evropi je sve manje solidarnosti, a sve više podela i ideoloških zaoštravanja – dodaje on.

Izvor: DW , Blic

About The Author

Related posts

Leave a Reply

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *

Ova web stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.

error: Kopiranje sadržaja je zabranjeno.