Decembar 05, 2019

Bijeljinac čuva protestantsku Bibliju iz 1765.

Bijeljinac čuva protestantsku Bibliju iz 1765.

Dok lista dva i pol veka stare stranice Biblije, Bijeljinac Ivan Vazmer priča o prošlosti i prebire po sećanjima – spominje baku koja je svetu knjigu donela u porodicu i oca koji mu je zaveštao vredni zapis iz starih vremena, ali i priča o detinjstvu i svim jezicima koji su se govorili u kući.

U Ivanovom je vlasništvu protestantska Biblija iz 1765. godine koja se generacijama čuva u kući i koja će, kaže on, još generacijama ostati u porodici.

Zapravo je reč o Starom zavetu, pisanom na staronemačkom jeziku, u 39 celina, odnosno knjiga.

Ivan ne zna kad je mogla doći u porodicu. Zna samo za priču da je bakin brat, čuveni semberski industrijalac Devald, Bibliju ostavio sestri Margareti kad je napuštao Bosnu i Hercegovinu u vreme Drugog svetskog rata. Nacističke vlasti odlučile su Nemce iz Novog Sela, pokraj Bijeljine, preseliti u Poljsku.

– Rekli su im da ponesu samo najnužnije stvari, celi život u dva kofera. Obećali su im tamo dati sve što su ovde imali. Uredno su popisali svu njihovu imovinu. Bakin brat je tada Bibliju ostavio sestri, jer je pre toga dugo bila deo porodične tradicije. I rekao da je čuva – prepričava Ivan.

Biblija je pisana staronemačkim jezikom i sadrži 39 knjiga

Kad su Devaldovi te 1942. godine, zajedno s drugim Nemcima sa severoistoka Bosne došli u Poljsku, smestili su ih u barake. Prevarili su ih, a natrag im nisu dali. Ostavili su ih, kako priča Ivan, da „čuvaju nemačku granicu – bez igde ičega“.

– Dugo godina nakon Drugog svetskog rata nisi ni smeo reći da si Nemac, a kamoli zatražiti da ti vrate sve što su bakina braća imali – ciglane, zemlju, trgovine. A pradedovim ciglama građene su sve značajnije građevine u Bijeljini… I porodična Biblija je tako provela 20 godina na tavanu, skrivena. Nama, tada još malo deci ona je bila nešto veliko, sveto, neverovatno. I tako je ostalo do danas – govori Ivan.

Kako su Wasmeri postali Vazmeri

Uz priču o svetoj knjizi, štampanoj u nemačkom Nirnbergu, nastavlja istoriju porodice. Kroz anegdote. Priča kako mu je baka Margareta bila evangelističke vere, a ded Jakob katolik. Znalo se tada, kaže, da su evangelisti živeli u Novom Selu, a katolici u Bijeljini. I kako su im kroz istoriju matičari menjali prezimena – njezino devojačko iz Dewald pretvorili u Devald, a dedovo iz Wasmer u Vazmer – i pravili grdne probleme.

Priseća se i kako baka nije znala srpski, pa je sa sinovima pričala na nemačkom. Ivan i njegova sestra Paulina nisu znali nemački, nego ih je majka Rozalija učila svoj maternji jezik – slovački.

Foto: Al Jazeera 

– I zamislite tu scenu, kad sedimo svi za stolom i jedna majka sa svojom decom priča na nemačkom, a druga na slovačkom. Ali, kad se treba međusobno sporazumeti, onda pričamo srpski. I svi smo sve razumeli – uz osmeh prepričava Ivan.

Ivanovoj baki Margareti svetu knjigu poverio je na čuvanje brat, koji je morao napustiti BiH 1942.

Pre nego što je baka Margareta umrla, Bibliju je poverila sinu Johanu. I on je, pre smrti, vrednu knjigu ostavio sinu Ivanu na čuvanje. A Ivan će je ostaviti sestrinoj deci.

– Emotivno mi ova Biblija znači puno, jer mi je ona poveznica sa porodicom. Zapravo je deo porodice, tako je i doživljavam, kao neko nasleđe. Malo mi je ostalo iz tih vremena stvari, samo Biblija i sećanja – kaže.

Biblija je deo porodice

Nekoliko je puta imao ponude restauratora, ali sredstava za taj skupi i zahtevan proces nije imao. Navodi i kako su iz bijeljinskog muzeja brzo odustali od nagovora da im ustupi Bibliju, jer su znali koliko mu znači. Dodaje i kako se Islamska zajednica zanimala, ali su mu argumenti bili isti – knjiga je deo porodice.

Bibliju će Vazmer poveriti na čuvanje sestrinoj deci

– Čuo sam da je bio još jedan primerak u Novom Selu, ali to nije siguran podatak. Koliko je bilo primeraka i u kom formatu – ko to zna? Ni ne zanima me to, jer u mom slučaju ona nema komercijalnu vrednost, nego emotivnu, duhovnu, istorijsku u smislu legende o jednoj porodici koja polako nestaje. Ona je moje nasledstvo kojeg se ne odričem ni za što na svetu – kategoričan je Ivan.Od svojih sestrića ne očekuje puno, osim da čuvaju Bibliju i sećanje na prabaku, njezinu i porodicu njezinog supruga, ali i njihove pretke – čuvene semberske Dewaldove i Wasmere, piše Al Jazeera.

Izvor: Al Jazeera

About The Author

Related posts

Leave a Reply

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *

Ova web stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.

error: Kopiranje sadržaja je zabranjeno.