October 17, 2018

GOST IZ DIJASPORE Majkl Đorđević: Kako su Srbi postali kauboji sa crnim šeširima

GOST IZ DIJASPORE Majkl Đorđević: Kako su Srbi postali kauboji sa crnim šeširima

Deset sudbonosnih godina za Srbiju s kraja prošlog veka, bar kad su u pitanju odnosi sa SAD, stale su u dvotomnu knjigu Miroslava – Majka Đorđevića, američkog biznismena srpskog porekla. Sam naslov ih najbolje opisuje – “Decenija iluzija”.

Koje i čije su nas iluzije koštale?

– Posle pada Berlinskog zida Amerika je izbila na površinu kao jedina globalna velika sila, htela je da se malo odmori i predala je celu stvar Evropi, to jest Nemačkoj i Francuskoj. A Nemačka i Francuska su imale iluzije da mogu da ukinu NATO i da stvore nezavisnu evropsku vojsku, imaju nezavisnu spoljnu politiku i da bude partner SAD koje su najavile da će da rade na novom svetskom poretku po njihovom receptu. Amerika je, pak, imala takođe brojne iluzije u vezi sa Jugoslavijom. Ona je mislila da je Jugoslavija bila uspešan i dobar eksperiment, ali se pokazalo da nije. Amerika je želela da Jugoslavija opstane, ali da se modernizuje i reformiše. U knjizi navodim razgovor u osvit rata sa Lorensom Iglbergerom, tada pomoćnikom ministra spoljnih poslova SAD, koji je reagovao ljutito na naše zahteve da Amerika mora nešto da uradi po pitanju događaja u Jugoslaviji. On je lupao šakom o sto i vikao: “Mi nećemo da se uvlačimo u Evropu, to je evropski problem. Ako mi uđemo, nastaće strašna gužva i onda će nas da krive. Ovako, neka Evropa to rešava”.

Ipak su se umešali?

– Umešali su se upravo zato što Amerika nije htela da dozvoli da se ostvare evropske iluzije o samostalnom nastupu i ukidanju NATO. Amerikancima je NATO trebao kao internacionalna snaga uz čiju pomoć će graditi novi svetski poredak. Potom su u izgradnji tog novog svetskog poretka napravili kardinalne greške, pre svega zato što Amerika ne poznaje istoriju ostatka sveta. I tako su oni “uspešno” rešili jugoslovenski problem, a njihov put je išao dalje na istok. Put za Kabul i Bagdad je išao preko Sarajeva i Prištine.

Hoćete da kažete da smo mi zgodno poslužili u tu svrhu?

– Da. Jugoslavija je bila laboratorija za testiranje novog svetskog poretka. Tu se ispitivala moć propagande – da li možemo da okrenemo mišljenje ljudi u Americi, čak i onih koji su ponešto znali o Srbiji i njenoj istoriji, da su Srbi kauboji sa crnim šeširima i da ih kao takve moramo doterati u red. Istina, takvom stavu je mnogo doprinela propaganda i lobiranje srpskih neprijatelja.

Gde je tu zakazalo naše lobiranje, a nije nas malo u Americi?

– Nije nas malo, imali smo i uticaj i ugled i veze, a zakazalo se ovde u Beogradu. Imali smo sastanak sa Miloševićem i on nam je stalno govorio da mi moramo da branimo srpske interese. A onda smo ga mi pitali: “Dobro, a šta je vaš interes. Mi ne znamo šta da branimo, koja je vizija Srbije i koji geopolitički pravac?” Nikad nismo dobili decidiran odgovor. Da biste imali uspešno lobiranje vi morate da imate vezu sa partijom za koju lobirate. Mi nikad tu vezu nismo imali, niti su oni hteli da se uspostavi.

Dijaspora bi tražila da se korupcija svede na najmanju meru, da zakoni budu ni po babu ni po stričevima, a to bi škodilo nekim ljudima ovde

Faktički ste sabotirani?

– Moglo bi se i tako reći. A tu je, opet, iluzija koju je gajila Srbija i njena elita – da mogu da održe makar i krnju Jugoslaviju, da će to oni da urade sami i da im niko ne treba. Milošević “sikteriše” američkog ambasadora, a njegov ministar spoljnih poslova Aleksandar Prlja dolazi u Ameriku i hvali se tom arogancijom. Zamislite, kakva je to glupost i iluzija.

Postoje i priče kako je neposredno pred izbor Klintona za predsednika Miloševiću bio zakazan sastanak s njim na koji on nije otišao?

– Za to ne znam, ali znam da je Helen Delić Bentli, kongresmenka srpskog porekla, koja je bila u odličnim odnosima sa Iglbergerom, nekoliko puta išla da izgladi stvari i da ubedi Miloševića da se nešto reši. Kada je Milošević dobio izbore koji su bili pošteni – to mi je lično rekao i sam Voren Cimerman – napisao sam mu pismo u kojem sam ga pozvao da dođe u Ameriku. Otprilike, sada kad ste jedini komunistički vođa koji je izabran na slobodnim izborima, dođite sa tim renomeom i upoznajte Srbiju sa Amerikom kao lider koji hoće promene i demokratiju.

Nije prihvatio?

– Ma, kakvi… Nije čak ni odgovorio!

Šta Srbi danas žele, a šta je američki interes?

– Američki interes za ovo područje je mnogo spao posle Jugoslavije. To je još jedna iluzija da je Balkan nešto mnogo bitan za Ameriku. Nije. Amerika želi da ostane status kvo, ne želi ruski uticaj na Balkanu i na tome radi. Balkan ima drugorazredni značaj. Znam po Vašingtonu i po tome na kojem se nivou američke spoljne politike srpsko i jugoslovensko pitanje rešava. Za vreme 90-ih bilo je to na osmom spratu gde sedi ministar spoljnih poslova, a sada je nekoliko spratova niže. Za njih je ovaj predeo, manje-više, pacifiziran.

Kakav je odnos dijaspore prema aktuelnim vlastima?

– Uglavnom apatičan. Deo ljudi je nezainteresovan, deo razočaran jer je nastavljena ista politika. Dijaspora je uspela da ubedi Koštunicu da se obrazuje Ministarstvo za dijasporu koje je trebalo da vodi neko ko razume dijasporu, a ne neki politički klovn. Ministarstvo je osnovano, ali to je bilo kao da imate psa bez zuba. Nikakav uticaj. Taj ministar čak nije ni sedeo na sednicama vlade, a sve je upotrebljeno u svrhu unutrašnje propagande, kao eto to je osnovano.

Otkud ta surevnjivost ovdašnjih vlasti prema dijaspori? Čega se oni to boje?

– Meni je teško to da kažem, ali mogu da citiram mišljenja koja imaju neku težinu. A to je da se oni boje primera koje bi dijaspora donela u zemlju. Mi bismo dali jedan potpuno drugi ton celom društvu i poslovanju. Privatna svojina bi morala da se poštuje, korupcija svede na najmanju moguću meru, da zakoni budu ni po babu ni po stričevima i mislim da bi to škodilo nekim ljudima ovde i njihovim interesima.

Foto: CIA / RAS Srbija

Istorija propuštenih prilika

– Kada sam završio pisanje ove knjige, seo sam i razmislio šta se to u prošlom veku dogodilo sa nama Srbima i došao sam do zaključka da su to tri stvari: mi smo imali istoriju propuštenih prilika, pogrešnih odluka i zakasnelih delovanja. Moja knjiga je upravo zato i pisana. Ljudi prave greške, ali pametni ljudi na njima uče i ne ponavljaju ih!

Miroslav Majk Đorđević

Foto: Mitar Mitrović / RAS SrbijaMiroslav Majk Đorđević

Ko je Majkl Đorđević

Miroslav – Majkl Đorđević se u Americi našao davne 1956. godine, gde je otišao za ocem, oficirom Vojske Kraljevine Jugoslavije. Izgradio je karijeru uspešnog biznismena i jednog od najznačajnijih ljudi tamošnje srpske dijaspore. Jedan je od osnivača Kongresa srpskog ujedinjenja, a ljude u otadžbini i dalje pomaže preko zadužbine “Studenica”. Živi u mestu Marin Kaunti, severno od San Franciska, u Kaliforniji.

Izvor: Blic

About The Author

Related posts

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.