October 20, 2018

LOŠI DOMAĆINI Država bogata resursima, građani siromašni

LOŠI DOMAĆINI Država bogata resursima, građani siromašni

Retko koja zemlja može da se pohvali sa toliko raznovrsnih i bogatih prirodnih resursa kao Republika Srpska, odnosno BiH. Uprkos tome, građani su siromašni, vlast održava sistem u životu sa velikim zaduženjima i sve većim nametima.

Upravljanje prirodnim resursima zapravo je svedeno na stranačko upravljanje preduzećima koje je zaduženo za određene oblasti. U pravilu su ta preduzeća u milionskim gubicima, a razlog leži u lošem rukovođenju i prekomernom broju zaposlenih. Tako bi odgovor na pitanje zašto smo siromašni iako smo „na papiru“ bogati mogao biti baš u načinu upravljanja resursima.

– Javna preduzeća treba da budu nosioci razvoja, a ne nosioci gubitaka – ocenio je nedavno za „EuroBlic“ predsednik Fiskalnog saveta RS Milenko Krajišnik.

Činjenica je da zvanična statistika već godinama beleži da sve više šume sečemo, a sve manje pošumljavamo. Isto tako, sve više vode za piće uvozimo, a manje je proizvodimo i izvozimo. Sve više strani investitori ulažu u elektroenergetska postrojenja u Srpskoj, a na štetu naše „Elektroprivrede“.

Nedorasli

Čedomir Crnogorac, profesor na Prirodno-matematičkom fakultetu, ocenjuje da smo ispustili priliku da kontrolišemo naše resurse „na kojima nam mnogi zavide“.

– Očigledno je da nismo tome dorasli. Privatizacija nas je podobro ošamutila, ali još nismo nokautirani. Ako ne dođemo pameti, i to će se desiti – navodi Crnogorac.

Ubeđen je da je početna greška napravljena u rasprodaji resursa, počevši od voda.

– To je velika greška. Imamo oko 270 koncesija za male hidroelektrane u Srpskoj i otprilike isto toliko u Federaciji BiH. Uništavamo vode, jedno od najvećih bogatstava svake zemlje, a vode su svugde u svetu, bar u normalnim zemljama, tretirane zakonski kao vlasništvo svih stanovnika. To se treba čuvati, kao i šume i sva ostala prirodna dobra – navodi Crnogorac.

Privatizacija

Po njemu je apsurd privatizacija rudnih bogatstava.

– Imamo železne rude, uglja, imali smo koksaru, železaru. Danas smo prisiljeni da sve to uvozimo. Zato što smo strancima sve dali, a oni maksimalno eksploatišu i ostavljaju pustoš kada nastane tehnološki kraj. Istovremeno, ne vode računa o zaštiti životne sredine, jer im se ne isplati ugrađivanje savremenih filtera, a koje su obavezni ugraditi u svojim zemljama. Uništavanjem zemljišta eleiminišu nam mogućnost proizvodnje hrane i svode nas na prosjački štap – kaže Crnogorac.

Dodaje da je javna tajna da šljunak iz rečnih korita nekontrolisano eksploatišemo što može dovesti do prirodnih katastrofa, poput poplava.

Foto: D. Božić / RAS Srbija

Profesor sa Ekonomskog fakulteta Banjaluka Goran Radivojac smatra da prirodni resursi nisu presudan faktor koji će da odredi stepen razvoja neke zemlje.

– Zemlje, poput Holandije i Švajcarske nisu bogate reursima, a imaju visok životni standard. Recimo, Angola je među najvećim izvoznicima dijamanata, a nerazvijena je zemlja. Venecuela ima naftu, a stalno je na ivici bede – navodi Radivojac.

Smatra da je upotreba i način upravljanja resursima bitan za razvoj zemlje.

– Norveška je pozitivan primer. Ona ima resurse u vidu nafte, a ima i strategiju u vezi s tim. Njihovi građani, po istraživanjima, imaju visok standard. Isto tako, imaju i visok stepen obrazovanosti – navodi Radivojac.

U strategijama jedno, u praksi drugo

Gotovo svaka strategtija Republike Srpske zasniva se na sledećem: prirodni potencijali su svakako jedan od ključnih faktora u sadašnjem i budućem razvoju RS i njenom ekonomskom i geografskom oblikovanju.

U tom smislu, u najvažnije prirodne potencijale spadaju poljoprivredno zemljište, šumski kompleksi, hidro-klimatski uslovi i rudni i mineralni resursi.

Ipak, posle rata, unazad 22 godine, stalno uzimamo ino kredite. Ukupan dug RS je oko 5,4 milijardi KM.

Izvor: Blic

About The Author

Related posts

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.