October 19, 2018

Novakovo pismo: Jednom ću vam otkriti…

Novakovo pismo: Jednom ću vam otkriti…

“I dalje sam ranjiv. I nije me sramota toga”, napisao je šampion Vimbldona nakon što je sabrao utiske nakon velikog uspjeha. Kako se “istopio” u Londonu, kada je bio nestrpljiv, kome je zahvalan…

Kada su mnogi (pa i on sam) sumnjali u to da može da se vrati na najviši nivo, on je uspio.

Poslije teške povrede i operacije, Novak Đoković je padao, ustajao i opet se uspravio. Poslije dvije godine, u Londonu se ovog ljeta plasirao u Grend slem finale. Poslije više od godinu dana osvojio je pehar.

I to onaj najveći u tenisu!

Pet dana poslije trijumfa na Vimbldonu, Novak Đoković je napisao pismo javnosti i otkrio kroz šta je sve prolazio i u Londonu i u mjesecima prije Vimbldona.

Pročitajte.

“Draga porodico i prijatelji,

pišem ovu poruku između promene pelena i čitanja knjige o dinosaurusima.

Želeo bih da podelim sa svima vama kakav je bio osećaj tokom putovanja na kojem sam osvojio Vimbldon 2018.

Pre svega, dozvolite mi da napišem da je dolazak mog sina na dodelu pehara na rukama moje supruge najdivniji osećaj koji sam imao na bilo kom turniru koji sam osvojio u karijeri.

Kada sam postao otac, jedan od mojih najvećih snova bio je da mi deca budu prisutna na tribinama dok igram. Da zajedno osvajamo trofeje. Taj san se ostvario pre nekoliko dana. Svi me pitaju da opišem osećaj. Rekao sam da je nezaboravan, poseban, ispunjavajući, divan, radostan. Ali najviše od svega, on je Magičan! Kada sam pomislio da taj osećaj ne može biti bolji, on je povikao ‘tata, tata!”. Tada sam se potpuno istopio. Obuzele su me emocije. Bila je to neverovatna radost i uživanje. Izuzetno sam ZAHVALAN što sam to osetio.

Zamišljao sam i molio sam se da ću jednog dana osvojiti Grend slem trofej pred svojim detetom. Srećom po mene, Tara odrasta i ne mogu da dočekam da me vidi kako radim isto što sam uradio i pred Stefanom. Sve moje (manje ili više) bilo je u vezi sa tenisom dok nisam postao otac i suprug. Sve što sam radio imalo je cilj da uspem u tenisu.

Kada sam postao otac i suprug, moj ‘svet’ se razvio. Nije se promenio, već je evoluirao u nešto divnije. Naravno, dodato je više odgovornosti, ali na kraju dana to otvara novu dimenziju vaše unutrašnje ljubavi i energije, za koju niste znali da postoji. A, najveći dar koji dobijate od Boga je to pojačano osećanje saosećanja, empatije i posvećenosti svojoj deci. Ali nije sve odmah prosto kada postanete otac. Potrebno je učenje i otvaranje da biste dostigli tu ‘zlatnu ravnotežu’ u životu, za kojom svi tragaju.

Za mene je to bila ravnoteža između tenisa, prioriteta i porodice. Moja supruga je izuzetno pomagala i podržavala sve vreme od kada je rodila Stefana i Taru. Uvek je nalazila vreme da razgovaramo šta god da me je uznemiravalo i da mi pomogne da nađem način da osetim da dajem najbolje od sebe i kod kuće sa decom i njom i na teniskom terenu.

U 2017. godini, povreda desnog lakta bila je toliko ozbiljna da me je primorala da šest meseci odsustvujem sa Tura. Povreda je bila jedan problem, a drugi, veliki, bila je motivacija. Nisam imao problem da treniram i da uživam na teniskom terenu, ali imao sam mentalne prepreke kada je trebalo da se takmičim.

Jednog dana ću ‘dublje’ otkriti sa kakvim sam izazovima morao da se suočim i kako sam se osećao.

Uvek sam poštovao ljude koji dele svoje najranjivije momente kao ‘prelomne’ tačke u nalaženju istinske snage koje inspiriše mnogo ljudi. Bio sam ranjiv toliko puta u poslednjih nekoliko godina. I dalje sam ranjiv. I nije me sramota toga. Naprotiv, čini me iskrenijim prema sebi i drugima. Dozvoljava mi da se približim ljudima. Dopušta mi da ‘duboko kopam’ i da analiziram šta se zaista događa u meni. Kada to otkrijem, spreman sam da napravim strategiju da prevaziđem taj problem i da nastavim kao snažnije, mudrije i srećnije ljudsko biće.

U poslednje dve godine nisam bio strpljiv u očekivanjima od tenisa. Nisam bio mudar u pravljenju strategije. I sigurno nisam jasno slušao svoje telo dok mi je govorilo da nešto ozbiljno nije u redu sa mojim laktom. Pokušavao sam da nađem rešenja na drugim mestima, a rešenje je uvek bilo u meni.

Posle mnogo promena koje sam napravio sa treninzima, reketom, članovima svog tima, nisam znao da li ću biti u stanju da se vratim na željeni nivo tenisa. Zapravo, jedan deo mene uvek veruje u moje kvalitete i sposobnosti, ali bilo je mnogo trenutaka sumnje, u kojima su stvari mogle da krenu u drugim pravcima.

Srećom, imao sam podršku svih divnih snaga koje su me vodile u pravom smeru. U smeru koji je dobar za mene i koji će mi doneti mir i ravnotežu.

Svestan sam truda i posvećenosti koju su mnogi ljudi uložili u mene u poslednjih nekoliko godina, da bih se vratio na nivo tenisa koji će mi doneti Grend slem titulu.

Voleo bih da proširim svoju najveću zahvalnost, poštovanje i ljubav na sve ljude koji su verovali u mene i koji su pomogli da osvojim još jedan trofej Vimbldona.

Veoma sam blagosloven prolaskom kroz ovo neverovatno putovanje i podrškom mnogih ljudi širom sveta.

Volim vas
Volim tenis
Volim život

Novak.

P.S. Vimbldonska trava opet je imala sjajan ukus. Samo bih dodao malo avokada i bila bi savršena 🙂 ”

(mondo.rs)

About The Author

Related posts

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.