April 05, 2020

Za 2 litra vode bubrezi kažu – hvala!

Za 2 litra vode bubrezi kažu – hvala!

Kako nedovoljan, ali i prekomeran unos tečnosti utiče na zdravlje: veći dnevni unos tečnosti ima protektivan uticaj na bubrege. Različite studije su pokazale da je unos više od dva litra tečnosti dnevno značajan

Mit da dnevno treba popiti najmanje osam čaša (1,9 litara) vode (bez kafeiniziranih i alkoholnih pića) prilično je raširen, ali još bez dovoljno naučnih dokaza koji ga opravdavaju.

Posebno je nejasno u kojoj meri količina unosa tečnosti može da utiče na funkciju bubrega i prevenciju različitih bubrežnih bolesti. U studiji kanadskih autora iz 2011. godine koja je publikovana u američkom časopisu Clin J Am Soc Nephro lispitivano je 2.148 zdravih odraslih osoba koje pripadaju opštoj populaciji i imaju normalnu bubrežnu funkciju. Oni su na osnovnu dnevne količine izlučene mokraće (koja zavisi od količine unosa tečnosti) bili podeljeni u četiri podgrupe, prema količini urina. Kod njih je šest godina praćena bubrežna funkcija. Ustanovljeno je da se bubrežna funkcija najbrže smanjivala u grupi ispitanika koji su mokrili manje od litar dnevno, a najsporije u grupi ispitanika koji su mokrili više od tri litara dnevno. U ovoj studiji nisu učestovali ispitanici koji već imaju oslabljenu bubrežnu funkciju.

Isto tako, istraživanja američke grupe naučnika urađena na 3.427 odraslih osoba pokazalo je da veći dnevni unos tečnosti ima protektivan uticaj na bubrege. I neke druge studije su pokazale da je unos više od dva litra tečnosti dnevno značajan.

* Kako objasniti činjenicu da pojačan unos tečnosti ima zaštitno dejstvo na bubrege?

Moguće naučno objašnjenje je u činjenici da bubreg igra ključnu ulogu u održavanju bilansa tečnosti u našem telu. Nedovoljan unos tečnosti stimuliše lučenje hormona vazopresina, koji može dovesti do oštećenja bubrega. Naime, ovaj hormon delovanjem preko V2 receptora dovodi do progresije različitih bubrežnih oboljenja i povećanja krvnog pritiska. Isto tako, najnoviji podaci ukazuju da ovaj hormon delovanjem preko V2 receptora koji se nalaze u jetri i pankreasu, može igrati ulogu u nastanku metaboličkog sindroma i šećerne bolesti. Stoga se danas čine pokušaji da se progresija nekih bubrežnih oboljenja (posebno policistične bolesti bubrega) uspori primenom lekova koji blokiraju receptore za ovaj hormon (tolvaptan).

Zaključak svih studija je da umereno povećan unos tečnosti (dva do tri litra dnevno) ima povoljan efekat na bubrege. Unosi više od tri litra dnevno se ne savetuju zbog rizika od smanjenja koncentracije natrijuma u krvi. Naravno, ove preporuke se odnose na zdravu populaciju, a pacijenti sa hroničnim bolestima, posebno bubrežnim, preporuku o poželjnom dnevnom unosu tečnosti moraju dobiti od svog lekara.

HRONIČNA BOLEST BUBREGA
Podaci o uticaju pojačanog unosa tečnosti na progresiju hronične bubrežne bolesti su takođe kontroverzni. Neke studije pokazuje da pojačan unos tečnosti usporava progresiju bubrežne slabosti (putem smanjenja produkcije vazopresina i posledičnog oštećenja tubulointersticijumskog kompartmana bubrega), dok druge nalaze da pojačan unos tečnosti istu ubrzava. Potrebna je randomizovana, kontrolisana studija kako bi se ova dilema razrešila.

Generalno, preporuke za unos tečnosti variraju od zemlje do zemlje. U skladu sa preporukom Evropske agencije za bezbednost hrane iz 2010. godine muškarci dnevno treba da unesu 2,5 litara, a žene dva litra tečnosti.Pri tome oko 20 odsto od ove ukupne količine dolazi iz hrane. Ova agencija zajedno sa Nemačko-austrijsko-švajcarskim vodičem za ishranu preporučuje da osmolarnost urina treba da bude oko 500 mOsm/l, što se postiže sa dnevnim izlučivanjem 1,5 do dva litara mokraće.

Koje bolesti sprečava pojačan unos tečnosti?

Na multidisciplinarnom sastanku eksperata raspravljalo se o uticaju količine unosa tečnosti na prevenciju stvaranja kamenaca i infekcija mokraćnog trakta, nastanak hronične bolesti bubrega i raka mokraćne bešike.

Bubrežni kamenci

Pojačan unos tečnosti smanjuje rizik od ponovnog nastanka kamenaca izbegavanjem stvaranja koncentrovane mokraće. Borghi i saradnici su pokazali da se ovaj rizik smanjuje za 50 odsto sa unosom više od dva litra tečnosti dnevno. Međutim, kada je u pitanju prevencija stvaranja prvog kamenca u bubregu podaci iz studija su još nekonzistentni.

Urinarne infekcije

Postoje neki dokazi da je nedovoljan unos tečnosti udružen sa nastankom urinarnih infekcija. S druge strane, pojačan unos tečnosti doovodi do dilucije bakterija u urinu, ispiranja sluznice mokraćnih kanala te smanjenja gustine i kiselosti mokraće sa posledičnim smanjenjem adhezije (lepljenja) bakterija na sluznice mokraćnih kanala. Međutim, sve ovo još uvek nije potvrđeno u eksperimentalnim i kliničkim studijama.

Kancer mokraćne bešike

Kancer mokraćne bešike po učestalosti je na petom mestu. Glavni faktori rizika za nastanak ovog tipa kancera su pušenje cigareta i izlaganje različitim hemikalijama. Pojačan unos tečnosti može dovesti do smanjenja koncentracije kancerogenih supstaci i mokraće i njihovog efikasnijeg ispiranja. Međutim, dobijeni podaci su kontradiktorni što se povezuje sa prisustvom polutanata u vodi. Posebno visok rizik od nastanka kancera mokraćne bešike mogli bi imati pušači sa nedovoljnim unosom tečnosti.

Izvor: novosti

About The Author

Related posts

Leave a Reply

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *

Ova web stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.

error: Kopiranje sadržaja je zabranjeno.